KORISNE INFORMACIJE ZA PACIJENTE

Beograd

Prestonica Srbije – Beograd je jedan od najstarijih gradova u Evropi. Ovaj “beli grad” jedina je prestonica podignuta na ušću dveju reka, mestu na kome se “ljube” Dunav i Sava. Kultura starog sveta koja istovremeno evocira na vremenski ograničenu Jugoslaviju iz doba komunizma I novu svetsku kolevku hladne energije, pored čega je Beograd ipak zadržao toplo srce.

Beograd je grad koji nikada ne spava i koji je postao simbol dobrog provoda zahvaljujući splavovima koji se nalaze na rekama ovoga grada, na kojima zabava I dobar provod ne prestaju do jutra, klubovima alternativne muzike, restorana, pozorišta a beomska četvrt „Skadarlija“ je mesto gde se muzika i pesma mogu čuti do zore. Grandiozni kafići Knez Mihajlove, živahnog pešačkog bulevara, okruženi su istorijskim zgradama sve do drevne Beogradske tvrđave Kalemegdan. Ovde možete uživati bez obzira na to kakvu muziku volite, koliko imate novca ili kakvu hranu želite da jedete. Izbor je ogroman pa se i onima najprobirljivijima može ugoditi. Dublje u Beogradu nalaze se muzeji koji čuvaju kulturno, versko I vojno nasleđe zemlje.

Beograd je moderni evropski grad sa oko 1,7 miliona stanovnika, administrativni, politički i kulturni centar Srbije I samo srce stare Jugoslavije.

Mesto na kome se danas nalazi Beograd od davnina je bilo nastanjeno. Jedno od naselja ovog grada – Vinča, dom je istoimene praistorijske kulture. Ovde se danas nalazi arheološki lokalitet kao stvoren za sve zaljubljenike u istoriju i davnu prošlost.

Posle ovoga perioda, mnogi su živeli na ovim prostorima – Kelti su gradu dali ime Singidunum, a kao “beli grad” krstili su ga Sloveni.

Od tada, nazivali su ga mnogim imenima – Alba Bulgariae, Alabanandor, Nandoralba, Nandorfejervar, Griechisch Weissenburg, Alba Graeca, Castelbiancho … ali se ime tvrđave – grada koji je izdržao mnoge udare I izgleda “belo”, posmatrano sa reka i panonske ravnice, do današnjih dana zadržalo kao Beograd.

Beograd je ratovima razaran skoro 140 puta a narodi koji su ovde živeli i sve vojske koje su kroz Beograd prošle ostavile su velikog traga, koje obrisi današnjeg Kalemegdana I veličanstvenog Pobednika, Stambol kapije, Starog dvora, posetiocima izazivaju impresiju.

Ovaj grad neprestano raste, pa je vremenom prešao I na drugu stranu reke Save I postao “novi”. Novi Beograd, koji je takođe I poslovni centar Srbije. Tu se nalaze sedišta mnogobrojnih međunarodnih firmi, veliki tržni centri, kao i Beogradska arena – najveća arena Balkana koja je već bila domaćin svetski poznatim manifestacijama kao što su Evrovizija, Univerzijada, Dejvis kup …

U Beogradu se nalazi i jedan važan spomenik – Kuća cveća. Ovde je sahranjen Josip Broz Tito, nekadašnji predsednik Jugoslavije i ličnost koja je obeležila drugu polovinu XX veka na ovim prostorima. Bilo zbog nostalgije ili radoznalosti, ovaj spomenik privlači veliki broj turista iz regiona, ali i celog sveta.

Ako odvojite vreme, što bi Vam od srca preporučili, I posetite mnogobrojne istorijske muzeje koji u Beogradu postoje, imaćete dobru sliku o svemu što se na ovim prostorima dešavalo. A tada ćete mnogo bolje razumeti i način života ovdašnjeg stanovništva, njihove običaje i mentalitet.

U neposrednoj blizini Beograda se nalaze planine Avala I Kosmaj – dva omiljena izletišta stanovnika ovog grada. Takođe neizostavna je poseta Ade Ciganlije – šetalište i plaža napravljenih oko rečnog jezera gde se možete rashladiti u vrelim danima leta,a pruža I bogat noćni život I koje se nalazi na samo 4 km od samog centra grada.

Dobrodošli u Beograd

Kako doći do prestonice Srbije?

U Beograd je moguće doći avionom, vozom, autobusom, automobilom i brodom.

Mnoge strane avio kompanije održavaju redovne linije iz Beograda ka brojnim svetskim destinacijama, sa Aerodroma “Nikola Tesla”.

Redovne autobuske linije povezuju Beograd sa svim delovima Srbije. Postoje i brojne međunarodne autobuske linije koje saobraćaju do susednih zemalja i većine evropskih zemalja.

Ukoliko se u Beograd zaputite automobilom, onda pratite evropske puteve E-70 i E-75, jer se ovaj grad nalazi na preseku tih puteva.

Razgranata mreža železničkog saobraćaja povezuje Beograd sa svim krajevima Evrope, i mnogim delovima Srbije dnevnim i noćnim vozovima.

Veliki broj evropskih kompanija organizuju krstarenja Dunavom do Beograda.

Kada ste već ovde, ne smete da propustite..

Beogradsku tvrđavu, simbol Beograda, a na njoj obavezno obiđite Gornji grad u kome se nalaze Despotova kapija, Sahat kula, Rimski bunar i Statua pobednika. U Donjem gradu su smešteni Kula Nebojša, Amam – tursko kupatilo i Kapija Karla VII.
Prošetajte beogradskom boemskom četvrti- Skadarlijom i uživajte u specijalitetima nacionalne kuhinje u nekoj od njenih kafana I restorana.
Zemunskim kejomdođite do Gardoša gde se nalazi ostatak zemunske tvrđave – prelepa kula Sibinjanin Janka.
Pođite pešaka od Kalemegdana Knez Mihailovom ulicom, Terazijama, zatim pravo ulicom Kralja Milana preko trga Slavija do veličanstvenog hrama svetog Save. Tako ćete ujedno upoznati uži centar grada.
Krstarite beogrdskim rekama preko dana, ili se prepustite kajak
Beograd ispod Beograd – Šetnja podzemnim Beogradom otkriće Vam njegove naskrivenije tajne : pećine, lagume, zazidane reke, tunele, bunkere I druge građevine koje su uništavali I gradili narodi koji su naseljavali Beograd. Podzemlje priča legend o Beogradu iz rimskog, austrijskog, turskog I srpskog perioda od kojih svaki nosi autentičnu draž.

Za kraj, mogli bismo parafrazirati ‘Njujork Tajms’ iz daleke 1876. Godine: “Da se na turskom pohodu u Evropu nije isprečila Srbija sa Beogradom (koji je tada sravnjen sa zemljom), danas bi svakako kao on izgledali Nemačka i Francuska, Beč, Minhen i Marsej”

Poznati o Beogradu:

Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude...

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.

Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari.

Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedeset puta uništavan da bi se svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao – kao što je naš Beograd. Pa zar ta činjenica što je taj grad srpski ni najmanje o Srbima ne govori?

Kako se često dešava da putnik poseti neko čuveno mesto očekujući mnogo, a odlazi iz njega potišten i razočaran. Ovakvi slučajevi su sa Atinom, Rajnom, Crkvom svetog Petra u Rimu. Međutim, otišao sam u Beograd ne očekujući ništa – ni dekor, ni prizore, ni veselost niti išta zanimljivo – a sada sam potpuna žrtva njegovog zavodljivog šarma da od njega moram da se odvojim sa najvećim bolom. Ovo je neko novo osećanje: zaljubiti se u jedan grad.

Prethodna

Sledeći